STEVAN PALINKAŠ JE ZABELEŽIO ŽIVOTNE PRIČE I LJUBAV KOJA TRAJE

Stevan Palinkaš, zvani Pišta, deo je istorije fotografskog zanata u Beloj Crkvi, dekorater i slikar i legenda karnevala, neizlečivo zaljubljen u prirodu. Živi u bajkovitoj kući pored jezera i stvara nova dela koja nesebično poklanja onima za koje misli da će im najviše prijati.

Belocrkvanski legendarni fotograf koji je ovaj zanat izučio u Vršcu, u studiju ,,Rekord’’, poreklo vodi iz Severnog Banata, iz mađarske sredine. Malo ljudi zna da je Pištin put do Bele Crkve vodio, ni manje ni više, nego preko Amerike! Uzrok putešestvija, stradanja i deportacije bio je socijalni status porodice, a Crveni krst je bezbedno vratio decu u Belu Crkvu. Pištin brat je otvorio pekarsku radnju, a Pišta fotografski atelje za Novu 1966. godinu.
Stevan je počeo da slika još u osnovnoj školi. Prvu izložbu imao je 1962. godine. Teme su bile iz Bele Crkve i okoline, a i danas su to motivi koje najviše voli. Palinkaš je stalno slikao, pa su se ređale izložbe u Beloj Crkvi i susednim opštinama. Iako je bilo ponuda, nikada nije odlučio da bude slobodni umetnik, jer je to po njemu, poziv visokog rizika za čoveka koji ima porodicu.
Uz bavljenje fotografskim zanatom, Pišta se o svom trošku školovao u Novom Sadu za poslove aranžera. Kasnije je to uradio i Živa Momirov, pa su belocrkvanski izlozi zaista bili umetnički doživljaj.
Od 1995.godine Stevan je u prevremenoj penziji. U ateljeu - dva sveža akvarela koja on kritički posmatra. Slika i ulja, ali akvarel je za njega nenadmašna tehnika. Stevan Palinkaš je izučio fotografski zanat sa tehnikom retuširanja i specifične izrade. U početku je radio i terenska snimanja. Era digitalizacije je sve promenila, i tehniku i ljude.
Život je ispisao priču i utkao život Stevana Palinkaša u više segmenata, a u karnevalskoj Beloj Crkvi priča talentovanog čoveka ne bi bila potpuna bez rada na eksponatima.
- Bela Crkva je tada negovala varoški duh. To se pogotovo videlo u ogranizaciji čuvenog Karnevala cveća. Sve škole su imale važnu saradničku ulogu. Svi prosvetni radnici koji su predavali likovnu kulturu bili su deo tima. Umetnički atelje gospođe Rafač pomagao je u izradi komplikovanih cvetova, a eksponate su oblikovali Aleksandar Ranc, Ante Aleksandrović, u jednom periodu i Petar Kubičela. Nezamenljiv je bio obućar Gašpar. Sada smo svedoci da stariji u principu nisu dobrodošli sa svojim savetima. Ljudi sa bogatim životnim iskustvom imaju šta da kažu, ali nemaju kome, kaže Stevan Palinkaš.
Mnogo njegovih slika nalazi se u Domu za decu i omladinu „Vera Radivojević“. On bi voleo da slike tu zauvek ostanu, jer su namenjene deci i govore o tome kako se voli mesto u kom se živi.
- Mnogo slika je poklonio. Znam da je tako. I meni je poklonio sliku Ruska crkva, a zaboravio je to. Napravio je i scenografiju za predstavljanje istraživačkog rada učenika TŠ Sava Munćan o mlinovima na Neri i izveo je to besprekorno, kao da mi je čitao misli. Bio je tu mlin sa turbinama, restoran Rudolfštajn, fontana, ali i toranj kao simbol grada. Kasnije je ta scenografija upotrebljena kao karnevalski eksponat, i bio je jedan od najlepših, seća se Radmila Gava profesorka u penziji koja se zalaže da se rad ovakvih ljudi ne zaboravi.